Zanimljivosti o vatrometima – 10 eksplozivnih činjenica o pirotehnici

Vatrometi su nezaobilazan deo svake veće proslave, počevši od rođendana, preko svadbi, pa sve do festivala, olimpijskih ceremonija i novogodišnjih proslava. Današnja pirotehnička sredstva deluju toliko savršeno da se mogu smatrati poslednjim čudom tehnike. Ali zapravo, čovek je znao za vatromet još u drevnim vremenima. Pročitajte nekoliko zanimljivih činjenica o vatrometu.

Gde i kada je nastao vatromet

Prvi vatromet koristio se u drevnoj Kini, pre više od 2.000 godina. Tačna godina nije poznata, mada se najčešće pominje period vladavine kineske dinastije Han, negde oko 200. godine p.n.e. Stari Kinezi koristili su vatromet u istu svrhu u koju se koristi i danas – za obeležavanje proslava i festivala. Kina je i danas najveći svetski proizvođač vatrometa i pirotehnike.

Od čega se pravio prvi vatromet

Za izradu vatrometa Kinezi su koristili najpre stabljike bambusa. Kada se šuplja stabljika napuni vazduhom, ona puca, dolazi do eksplozije. Verovalo se da zvuk koji nastaje pri pucanju bambusa rasteruje zle duhove i donosi sreću. Kasnije je tehnika unapređenja, pa su se za pravljenje vatrometa koristila tri sastojka: šalitra, sumpor i ugalj.

vatromet 2

Kada je vatromet stigao u Evropu

Smatra se da je vatromet u Evropu stigao zahvaljujući Marku Polu, čuvenom italijanskom trgovcu, istraživaču, pustolovu i svetskom putniku. On je vatromet u Italiju doneo, naravno iz Kine, negde oko 1295. godine. Od tada upotreba vatrometa počinje da se širi po čitavom svetu.

U Velikoj Britaniji vatromet je prvi put upotrebljen na venčanju kralja Henrija VII, 1486. godine. Veliki obožavaoci vatrometa bili su kraljica Elizabeta I i kralj Džejms II. Elizabeta je najtalentovanijim pirotehničarima u Engleskoj dodeljivala počasnu titulu „Engleski gospodari vatre“, a Džejms II je proglasio za viteza čoveka koji je organizovao vatromet na ceremoniji njegovog krunisanja.

vatromet 3

Najveći vatromet ikada

Ginisov rekord za najveći vatromet na svetu drži novogodišnji vatromet koji je priređen 1. januara 2016. godine na Filipinima. Ova grandiozna vatrometna žurka trajala je tačno 1 sat, 1 minut i 32 sekunde, a potrošeno je 810.904 raznih pirotehničkih sredstava. Ako i vi želite da priredite vatromet za pamćenje, pogledajte ponudu pirotehničkih sredstava ovde.

Pirotehničari najteže proizvode vatromet plave boje

Čak i nakon toliko vekova postojanja vatrometa, još uvek niko nije uspeo da otkrije savršeno hemijsku formulu uz pomoć koje bi se dobio vatromet svetlo plave boje. Za razliku od plave, neke boje je vrlo lako proizvesti, poput narandžaste, zelene, crvene ili bele.

Kako je vatromet dobio boje

Vatromet jeste izmišljen u Kini, ali najviše pirotehničkih inovacija su uveli Italijani. Njima se pripisuje i izum vatrometa u boji, što se desilo 1830. godine. Svetla različitih boja nastaju zahvaljujući sagorevanju različitih metala koji se u praškastom stanju nalaze unutar vatrometnih cevi. Na primer, kalcijum proizvodi narandžastu boju, natrijum pri sagorevanju postaje žut, a barijum zelen.

vatromet 1

Kako nastaju zvukovi pri aktiviranju vatrometa

Vatrometni zvukovi takođe mogu biti određeni kombinovanjem različitih hemijskih supstanci unutar cevi. Cilindrični oblik vatrometnih cevi zaslužan je za zvuk zviždanja, karakterističan za svaki vatromet. Aluminijumske kuglice stvaraju šumove, dok tzv. blještavi prah ili flash powder, koji ustvari predstavlja miks hemijskih supstanci, poput sumpora, fosfora, uglja, bakra, magnezijuma, aluminijuma, cinka i sl., dovodi do glasnih, velikih eksplozija.

Najveća nesreća izazvana vatrometom

U prošlosti se dešavalo da vatrometi, usled nepravilnog korišćenja pirotehnike i nedovoljno dobrog organizovanja, izazovu nesreće. Najsmrtonosnija nesreća koju je izazvao vatromet desila se 30. maja 1770. godine, tokom ceremonije venčanja habzburške princeze Marije Antoanete i francuskog kralja Luja XVI. Usled jakog vetra, neke rakete su naglo promenile pravac i krenule direktno na masu ljudi. Uplašeni ljudi počeli su panično da beže, a u stampedu je nastradalo više od 130 ljudi.

Koliko se para godišnje troši na vatromet

Ljubitelji vatrometa širom sveta svake godine troše pozamašne sume za nabavku pirotehničkih sredstava. U 2016. godini u svetu je potrošeno oko 662 miliona dolara na vatromete i pirotehniku.

Festivali vatrometa u Japanu

Tokom leta širom Japana organizuju se brojni festivali posvećeni vatrometu i pirotehnici. Vrhunac je u avgustu, tokom kojeg se priredi više od 800 vatrometnih predstava. Za Japance, glavna svrha vatrometa je teranje zlih duhova, a zanimljivo je da, za razliku od ostatka sveta, oni ne koriste vatromete tokom novogodišnjih proslava.

Ovo su samo neke od interesatnih činjenica o vatrometima. Bliže se božićni i novogodišnji praznici, pravo vreme za vatromet. Ako želite da vatrometom iznenadite svoje prijatelje ili svoju decu za koju je svaka vatrometna predstava doživljaj za pamćenje, sve što vam je potrebno možete nabaviti ovde.

Add comment

Security code
Refresh