Poreklo novca - od trampe do novca

Danas je osnovno sredstvo plaćanja - novac. Međutim, nekada to nije bio slučaj. Umesto novca služila je - trampa (zamena jedne robe za drugu). Kroz istoriju, ljudi su koristili razne oblike novca, a neki od najpopularnijih su bili sapun, kakao, žitarice, životinjska koža, perje, čaj, duvan itd… Evo kako je to bilo:

Kad novac još nije postojao, vrednost robe izračunavana je pomoću životinjskih koža, riba, žita itd.

U starom Rimu plaćalo se stokom, najčešće volovima. Kasnije, su se pojavile ploče od bakra sa likom vola, koje su vredele koliko i jedan  vo. Smatra se da je prvi novac iskovan u Libiji, u sedmom veku pre n. e.

Kao novac služilo je i oružje, alatke i plemeniti metali: 1. kineska helebarda, 2.  kineski nož, 3. prsten iz plemena Zula, 4. Gvozdeno koplje iz Kameruna, 5. srebrna pločica iz Kine, 6. bakarni krstić iz plemena Balabu u Africi.

U  severnoj  Africi  umesto novca služila je - so, u centralnoj Africi - kakao, duvan u Virdžiniji (Amerika).

Na nekim ostrvima Pacifika, „novac“ je bilo ogromno kamenje: onaj ko je posedovao ovakvo kamenje smatrao se bogatim. Zanimljivo je da je poneki primerak tog „novca" imao u prečniku oko četiri metra, a težina mu je bila i do nekoliko tona.

U državi Inka u Južnoj Americi postojao je novac od zlata vrlo neobičnog oblika (u obliku različitih figura).

Oko 268. godine pre  n. e. stari Rimljani uveli su u upotrebu novac od bakra, a kasnije i od srebra.

Prva novčanica u papirnom obliku pojavila se u Kini, a štampana je pre otprilike 1400 godina.

Kako bi izbegli napade pljačkaša vitezovi koji su živeli u srednjev veku sa sobom nikada nisu nosili nikakve dragocenosti već su svoje račune izmirivali pomoću posebnih prstenova. Kada bi na primer neki vitez želeo da plati račun u nekoj srednjovekovnoj gostionici dovoljno je bilo da ostavi otisak svoj prstenom na parčetu papira. Gostioničar bi kasnije odneo taj papir u dvorac kako bi za njega dobio novac.

U svetu danas postoji više od 170 različitih valuta.

novac

Add comment

Security code
Refresh