Zanimljive sposobnosti životinja 1# - grabljivice

Hrana nije uvek na dohvat ruke životinjama i one se moraju svojski pomučiti kako bi je pronašle - ulovile. U tome im značajno pomažu mnoge odlike, a pre svega telesna gradja i konstitucija. Vremenom je svaka životinjka vrsta razvila svoje karakteristične tehnike i strategije za uspešan lov.

U nastavku ćemo vam predstaviti neke zanimljive tehnike i sposobnosti:

Soko lovi pomoću svog vida

Sigurno ste čuli da za izreku  „ima oko sokolovo“, ona se odnosi se na one ljude koji dobro vide i odlično uočavaju. Za sokola se može reći da ima najsavršeniji vid među grabljivcima. On svoj plen traži, uočava a najčešće i lovi u vazduhu. Oči su mu krupne i veoma složene sa velikim brojem vidnih ćelija. Oko sokola poseduje jednu karakteristiku koju nemaju ostale životinje, ima dve žute mrlјe. U prvoj žutoj mrlјi skuplјaju se i seku svetlosni zraci koji se odbijaju od dalјih a u drugoj od bližih predmeta.

Zahvalјujući takvoj građi oka, soko u isto vreme može jasno da vidi i objekte koji su blizu i one udaljene. Sličan vid imaju i druge ptice grablјivice (orao, jastreb). Zato mogu precizno da uočavaju žrtve i na manjoj, ali i na većoj udalјenosti. Orao vidi zeca sa 5km a jastreb, čak, uočava i treptaj oka jarebice sa visine od 400 metara.

Pored savršenog vida ovu pticu odlikuje i neverovatna brzina, vrlo lako lovi čak i u vazduhu a kada opazi plen skoro da mu nema spasa.

soko

Oni love ultrazvukom

Možda najsloženiju „opremu“ za otkrivanje plena imaju slepi miševi i delfini. Oni emituju visokofrekventne zvuke (eholokaciju) koji se odbijaju od svih tela iz njihove okoline. Te zvuke registruju precizni slušni organi ovih životinja. Na osnovu prikupljenih  informacija one saznaju  o svemu što ih okružuje. Potpuno precizno mogu utvrditi oblik, veličinu, pa čak i unutrašnje  organe  svoje  žrtve  kao  i  udalјenost  i  brzinu  kretanja.  Zahvalјujući ovim složenim sistemima, nijedan plen ne može da im promakne. Delfin čak može da otkrije žrtvu u pesku i na metar dubine. Zvuke koje proizvode ove životinje ne mogu čuti ljudi.

delfin

Sluh kao najjače oružje

Sova je veoma vešt i uspešan noćni lovac. Izuzetno dobar sluh pomaže joj u pronalaženju i preciznom  lociranju  plena. Obično sedi na grani, odakle gleda i osluškuje i najmanji pokret plena. Kada nešto načuje, usmerava se u pravcu plena zahvaljujući svom oštrom sluhu. Ivice sovinog perja su mekane i paperjaste, to smanjuje šuma tako da sova može da leti gotovo nečujno.

Zajedno  sa  veoma osetlјivim slušnim ćelijama u primanju i obradi zvuka učestvuju i neki veoma specifični organi. Oko velikih očiju sova ima karakteristične diskove koji imaju ulogu radara. Perje koje ih oblaže registruje i najmanje šumove iz okoline i prosleđuje ih do slušnog kanala. Uz slušni kanal, pak, nalazi se kožni nabor sa čuperkom perja od kojeg se stvara levak za prikuplјanje zvučnih signala. Osim toga, slušni otvori nalaze se na različitim visinama sa leve i desne strane što omogućava da se odredi sa koje strane dolazi zvuk. Zahvalјujući svim ovim prilagođenostima, sova čuje i najmanje šuškanje pri pokretu potencijalnog plena, lako određuje njegov položaj i najčešće ga ulovi.

sova

Detektori elekticiteta

Ajkule mogu da osete i najmanje bioelektrično  polјe koje, kao neka aura, okružuje svako živo biće. To postižu pomoću lorencijevih ampula koje su smeštene na vrhu njuške. Ovi organi veoma su značajni prilikom lova, ali nekada mogu doći glave ovim velikim grablјivicama. Naime, ajkule pronalaze plen zahvalјujući mnogim svojim izoštrenim čulima. A lorencijeve ampule najvažnije su za lociranje plena. Međutim, pred samo zagrizanje zatvaraju oči. Zbog toga se mogu prevariti i zagristi neki metalni predmet koji takođe stvara električno polјe. To ih može značajno povrediti i dovesti do potpune dezorijentisanosti u prostoru. Naravno, čovek je kriv za ovo budući da je on taj koji metalne otpatke baca u more.

ajkula

Detektori toplote

Zmije mogu noću da ulove plen jer ga i tada mogu "videti". Ali, ne očima, već posebnim organom koji se nalazi u jamicama ispod očiju. Tu se nalaze specifične  ćelije  osetlјive  na  toplotu.

One mogu da registruju i najmanju promenu temperature u okolini i to od samo nekoliko hilјaditih delova stepena. Zmije najčešće  love  sitne  glodare  koji  su  toplokrvne  životinje  i  temperatura njihovog tela viša je od spolјašnje, naročito noću. Zmije vide njihovo telo kao konturu obojenu crvenom bojom. Ipak, na ovaj način mogu da otkriju i hlad­ nokrvne životinje. One im izgledaju kao tamne praznine u toplijoj okolini.

zmija

Add comment

Security code
Refresh