Narodne poslovice (mudrosti) o radu

Rad je moralna obaveza svakoga čoveka, kaže se da je „rad stvorio čoveka“, pa  su mu samim tim posvećene mnoge poslovice u srpskom narodu. Ljudi su u radu oduvek nalazili smisao života a ne samo način za opstanak i održanje ljudske vrste. Rad je bio i ostao merilo ljuske vrednosti. 

Narodne poslovice koje smo pronašli za vas, izraz su vekovne narodne  mudrosti.

Ko radi ne boji se gladi.
Ko radi i Bog mu pomaže.
Kako poseješ, onako ćeš i žeti.
Gde treba motike, ne treba molitve.
Svaki je zanat zlatan.
Svako vredi dok radi.
Čim nešto svetli, radilo je.
Vrednoj devojci ubrzo svatovi dolaze.
Samo mudra glava stotinu ruku ima.
Ko do dvadeset godina ne zna, a do trideset nema – teško kući koja ga ima.

rad

Jače je delo nego beseda.
Ptica je stvorena za let, a čovek za rad.
Što mu oči vide, to ruke naprave.
U sreću se uzda lud a siromah u svoj trud.
Sreća se radom stiče.
Kad siromah gradi kuću i kamen se znoji.
Nema dobrog radnika u čoveku koji mnogo spava.
Ko lako zaradi lako i prosipa.
Najslađa je večera radom stečena.
Za šaku žita valja preturiti tovar slame.
U mladosti zapni u starosti pevaj.
Prvo se radi ono što je najpreče.
Ljudi više vole da se radi kako oni hoće nago kako treba.
Domaćin prvo garažu kuje, pa tek onda kola kupuje.
Traži posao, a moli boga da ga ne nađe.
Ko leti hladuje, zimi gladuje.
Žeti se može samo ono što je posejano.
U vinogradu se ne vredi bogu moliti da rodi grožđe nago treba motikom kopati.
Bolje da rad govori o tebi nego ti o njemu.
Ne kuva ručak ugarak nego uranak.
Ženskom poslu nikad kraja.
Čovek radi dok je živ da bi se znalo da je postojao.

Add comment

Security code
Refresh